Doc. dr Ljiljana Jemuović, specijalista za infektivne i tropske bolesti i supspecijalista gastroenterohepatologije, održala je u prostorijama bolnice „Aurora“ akreditovani kurs na temu „Prevencija, dijagnoza i lečenje virusnih hepatitisa B i C – korak do izlečenja“.
Tokom predavanja, slušaoci su mogli da se informišu o učestalosti ovih oboljenja kod opšte populacije, putevima prenošenja, simptomima, prevenciji, dijagnostici kao i savremenim metodama lečenja ovih infekcija.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da je više od 2 milijarde ljudi inficirano hepatitis B virusom, dok su više od 350 miliona ljudi hronični nosioci. Od toga – 90% perinatalno inficiranih, 25-30% inficiranih u dečjem uzrastu i 10% inficiranih u odraslom dobu – razvija hronični hepatitis B.
S druge strane, procenjuje se da je više od 180 miliona ljudi inficirano hepatitis C virusom. Oko 80% inficiranih vremenom razvije hronično oštećenje jetre koje, ako se ne leči na vreme, može da izazove cirozu ili rak jetre.
Iako ne postoje detaljni zvanični podaci za teritoriju Srbije, naši hepatolozi procenjuju da je pojava novih slučajeva hepatitis B virusne infekcije viša od 1,5% na godišnjem nivou, dok inficiranih hepatitis C virusnom infekcijom ima oko 100 000 (>1%).
Način prenosa bolesti je identičan kod hepatitis B i C virusne infekcije – parenteralno – odnosno kontaktom sa telesnim tečnostima inficirane osobe (krv, semena tečnost, pljuvačka, vaginalni sekret) što uključuje seksualni kontakt (pogotovu kada je oštećena sluznica), pri tetoviranju i intravenoznom drogiranju (nesterilisane i igle zaražene virusom), upotrebi pribora za ličnu higijenu (makazice i brijači koje je koristila zaražena osoba).
Izvor infekcije hepatitis B i C virusom je uvek čovek sa akutnom ili hroničnom HCV infekcijom. Virusi se NE prenose svakodnevnim društvenim kontaktima (rukovanje, poljubac).
Kako su simptomi često nespecifični, ove vrste infekcija često ostaju neprepoznate, što u kasnijim stadijumima može dovesti do razvoja ciroze i karcinoma jetre.
Dijagnoza HBV i HCV infekcije postavlja se na osnovu anamneze, epidemiološke ankete, kliničke slike, kao i hematoloških, biohemijskih, histopatoloških (biopsija jetre), virusoloških nalaza (antigen/antitela) i PCR dijagnostike.
Savremena antivirusna terapija koja se danas primenjuje za lečenje hronične hepatitis B i C virusne infekcije, pomaže većini obolelih da se oslobode virusa, da se spreči njegovo umnožavanje kako bi se smanjilo dalje oštećenje jetre.
Postojeća imunizacija protiv HBV infekcije pruža nadu za njenim potpunim iskorenjavanjem u budućnosti, ali činjenica da vakcina protiv hepatitis C infekcije još ne postoji, čini ovu vrstu infekcije medicinskim problemom i veoma aktuelnom temom.
Iz ovih razloga, sprovođenje mera zaštite kod osoba koje spadaju u rizične grupe i opšte populacije je od izuzetnog značaja. U rizične grupe spadaju: zdravstveni radnici, osobe na hemodijalizi, dijabetičari na insulinu, promiskuitetne osobe, intravenski zavisnici psihoaktivnih supstanci, primaoci tkiva i organa. Izbegavanjem rizičnog ponašanja može se sprečiti infekcija hepatitis B i C virusom.
Brojna pitanja prisutnih o mogućnostima zaštite zaposlenih, o postupcima u slučaju zadesne infekcije, kao i zaštiti pacijenata tokom hospitalizacije, ukazala su na aktuelnost teme i potrebu za stalnom edukacijom.

CategoryVesti

© Copyright. Opšta Bolnica „Aurora” 2018 All rights reserved.
Reg # 5-1149-00. Privredni sud Beograd.