Bolesti štitne žlezde su među najčešćim bolestima savremenog doba. Poremećaji rada štitne žlezde su češći kod žena i mogu biti raznovrsni, u vidu pojačanog ili smanjenog rada, u vidu prisustva čvorića, cista ili tumora (benignih ili malignih).

U slučajevima kada medikamentozna terapija nema adekvatan efekat i kada postoje aktivne promene na štitnoj žlezdi poput čvorića i struma pristupa se hirurškom lečenju. Ovom prilikom se mogu ukloniti pojedinačne promene sa štitne žlezde – ciste, nodusi, tumori. Ako je potrebno odstranjuje se režanj ili cela štitna žlezda. Pristup određuje hirurg u konsultaciji sa endokrinologom i može biti klasičan ili minimalno invazivan, koji ima kraći period oporavka i manji rizik od komplikacija.

Koji su simptomi poremećaja rada štitne žlezde?

• Preterano ili prekomerno znojenje
• Ubrzan rad srca i aritmije ili usporen rad srca
• Nepravilan menstrualni ciklus
• Tanka, proređena kosa
• Gojenje ili prekomeran gubitak telesne težine
• Pospanost i usporenost
• Depresivno raspoloženje ili anksioznost
• Nizak pritisak ili umereno povišen
• Otečeni kapci ili lice
• Pad libida
• Suva koža
• Uvećana štitna žlezda (struma) ili postojanje čvorića (nodusa)
• Promuklost

Najčešća oboljenja štitne žlezde koja zahtevaju hiruršku intervenciju su:

Hipertireoza predstavlja stanje u kome dolazi do povećane produkcije tiroidnih hormona i simptoma kao što su značajan gubitak telesne težine, ubrzan rad srca, anksioznost, znojenje, tremor i slično. Najčešći oblik je Grejvsova bolest.

Hipotireoza predstavlja stanje u kojem je funkcija štitne žlezde smanjena, odnosno lučenje tireoidnih hormona je slabije. U najčešće simptome spadaju umor, suva koža, opadanje kose, dobijanje u telesnoj težini i menstrualni poremećaji. U velikom broju slučajeva nastaje kao posledica autoimunog Hašimotovog tireoditisa ili hronične upale štitne žlezde.
Hipertireoza ili hipotireoza su indikacija za operaciju ukoliko medikamentna terapija nije dala rezultate.

Struma – uvećanje štitne žlezde, koje može biti praćeno i poremećajem nivoa hormona. U zavisnosti od veličine, struma može vršiti pritisak na okolne organe i izazivati različite tegobe.

Karcinom štitne žlezde – se može ispoljiti kao nodus (čvor) ili struma (difuzno uvećanje) štitne žlezde. Bitno je napomenuti da nisu svaki nodus ili struma karcinom. Dijagnoza karcinoma se osim ultrazvučnim pregledom i laboratorijskim analizama postavlja biopsijom štitne žlezde i drugim dijagnostičkim metodama, poput scintrigrafije.

Neke od operacija štitne žlezde koje se mogu obaviti u Opštoj bolnici “Aurora” su:

• Loboistmektomija štitne žlezde – odstranjivanje dela štitne žlezde
• Totalna tiroidektomija – odstranjivanje cele štitne žlezde
• Minimalno invazivna hirurgija štitne žlezde (MIVAT), koja ima kraći period oporavka i manji rez. Saznajte više ovde.

Preoperativna priprema

Preoperativna priprema podrazumeva razgovor pacijenta sa hirurgom, psihičku pripremu za operaciju, pregled i obavljanje dijagnostičkih procedura.
Prilikom razgovora sa lekarom, pacijent dobija sve informacije o operativnom zahvatu i donosi odluku o tome da li će biti podvrgnut zahvatu. Takođe dobija sve neophodne informacije o dijagnostičkim i laboratorijskim procedurama koje treba da obavi.
Anesteziolog u sklopu preoperativne pripreme vrši pregled, uzima podatke o tegobama, njihovom intenzitetu i trajanju, sadašnjim bolestima, ranijim operacijama, alergijama na lekove ili hranu i eventualnim neželjenim reakcijama na lekove i/ili anesteziju.
Tom prilikom pacijent se informiše o daljim procedurama koje treba da obavi i daje pismenu saglasnost za operaciju. Pristanak na operativno lečenje podrazumeva da je pacijent dobio sve neophodne informacije o operativnom zahvatu, eventualnim rizicima od komplikacija i toku daljeg lečenja.

U sklopu preoperativne pripreme najčešće se obavljaju sledeći pregledi i analize:
• Internistički pregled
• Laboratorijske analize: kompletna krvna slika, CRP, sedimentacija eritrocita, urea, kreatinin, enzimi jetre, urin, krvna grupa i Rh faktor, protrombinsko vreme (PV), vreme krvarenja i vreme zgrušavanja krvi
• EKG
• Rendgen pluća i srca i po potrebi druge pretrage
• Neposredna priprema pred anesteziju i operaciju
Nemojte ništa jesti ni piti, kao ni konzumirati cigarete, od večeri pre operacije.
Obavezno obavestite anesteziologa o svim lekovima koje trenutno uzimate (posebno ukoliko koristite aspirin ili lekove koji utiču na zgrušavanje krvi) i tegobama koje imate.
Pre operacije je potrebno ukloniti zubnu protezu, naočare, kontaktna sočiva i nakit.

Oporavak

Nakon intervencije, od izrazitog je značaja nega rane u vidu redovnih previjanja i pregleda, jer postoji rizik od nastanka infekcije. Adekvatna higijena i oblačenje su takođe mere predostrožnosti za smanjenje rizika od infekcije.

Cenovnik

  • Pane 1

  • Pane 2

  • Prof. dr med. Vladan Živaljević

    Prof. dr med.
    Vladan Živaljević

        endokrini hirurg

    Biografija

  • dr med. Marko Buta

    dr med.
    Marko Buta

        onkološki hirurg

    Biografija

  • asist. dr med. Rastko Živić

    asist. dr med.
    Rastko Živić

        opšti i endokrini hirurg

    Biografija

  • dr med. Stevan Jokić

    dr med.
    Stevan Jokić

        onkološki hirurg

    Biografija

  • dr med. Zorka Inić

    dr med.
    Zorka Inić

        opšti hirurg

    Biografija

  • ass. dr sci. med. Nikola Slijepčević

    ass. dr sci. med.
    Nikola Slijepčević

        Specijalista opšte hirurgije,
    endokrini hirurg

    Biografija

  • prof. dr med. Dejan Nikolić

    prof. dr med. Dejan Nikolić

        specijalista opšte hirurgije

    Biografija

Kontaktirajte nas

Putem telefona:

Ili nam pošaljite poruku popunjavanjem polja ispod:




Nazad