Sa dolaskom lepog vremena i sve češćim boravkom u prirodi, dolaze nam i krpelji na koje ne smemo zaboraviti. Njihov ujed može biti potpuno bezazlen, ali može izazvati i ozbiljna oboljenja. Krpelji predstavljaju vektore za razne bolesti koje mogu biti i životno ugrožavajuće od kojih su najznačajnije Lajmska bolest, babezioza, elihioze, krimsko-kongoanska hemoragijska groznica, rikecioze i krpeljni meningoencefalitis (upala mozga i moždanih ovojnica).
Stanište krpelja su životinje i visoke trave, žbunje, a u prirodi su aktivni od ranog proleća do kasne jeseni. Ujed krpelja je po pravilu bezbolan i neprimetan, pa je od izuzetnog značaja nakon boravka u prirodi, pregled kože tela i kosmatog dela glave (sa akcentom na predeo iza ušiju), garderobe i kućnih ljubimaca.
Šta uraditi kada uočimo krpelja na koži?
Ukoliko uočimo prisutnost krpelja na koži, najbitnije je ne tretirati ga nekim hemijskim sredstvima, alkoholom, benzinom, acetonom, uljima, usled čega može doći do povraćanja crevnog sadržaja krpelja, i ukoliko je zaražen bakterijom ili virusom i do infekcije.
Obratite se uvek lekaru koji će namenskom pincetom izvući krpelja u celosti ukoliko je to moguće i poslati ga na analizu. Krpelja bi trebalo izvaditi u prva 24h od ujeda, jer je tada rizik od infekcije najmanji.
Kako se manifestuje infekcija izazvana ujedom krpelja?
Ukoliko se pojavi infekcija, prvi simptom Lajmske bolesti je crvenilo kože na mestu uboda, koje se naziva Erythema migrans i prisutan je kod 70-80% zaraženih osoba. Javlja se od 3-30 dana i ima formu prstena (crveni rubovi, centar bledo prebojen).

Često su uz pojavu eritema ili bez njega prisutni opšti simptomi, kao što su malaksalost, povišena telesna temperatura, zamaranje, koji mogu biti veoma blagi i na koje pacijenti obično ne obraćaju posebnu pažnju. Mogu biti zahvaćeni svi zglobovi, a najčešće veliki, posebno kolena.
Simptomi bolesti
Uz kožne manifestacije mogu se pojaviti i opšti simptomi bolesti kao što su malaksalost, povišena telesna temperatura, glavobolja, gubitak apetita, bolovi u mišićima, uvećanje limfnih čvorova. U ovom slučaju potrebno je obratiti se infektologu, radi uvođenja antibiotske terapije i daljeg praćenja pacijenta.
Dijagnoza bolesti
Dijagnozu postavlja lekar na osnovu detaljnog pregleda, potpunog uvida u tok bolesti i drugih dopunskih ispitivanja. Za dijagnozu se rutinski ne koristi izolacija uzročnika, već se određuju antitela u krvi. Trenutno dostupni testovi koji se koriste su ELISA (IgM i IgG) i Western blott, koji nisu uvek pouzdani u definitivnoj dijagnozi Lajmske bolesti. Nalaz antitela ne znači i dijagnozu bolesti, kao što ni njihovo odsustvo ne znači da bolest ne postoji.
Često bolesnici, naročito sa hroničnom formom bolesti imaju širok spektar tegoba, što kod lekara stvara dileme i zabunu u njihovom adekvatnom rešavanju. Pacijenti, da bi pomogli lekaru, treba da se sete uboda krpelja ili navedu situaciju kada su mogli biti izloženi riziku uboda krpelja i infekciji.
Lečenje Lajmske bolesti
Važno je rano postaviti dijagnozu i započeti terapiju. Antibiotici su efikasni u ranoj fazi bolesti, kada ih treba primeniti u maksimalnim dozama i dovoljno dugo.
Kako prevenirati nastanak Lajmske bolesti?
Tako što ćemo izvađenog krpelja poslati na analizu i detektovati prisutnost bakterije Borelie burgdorferi, uputiti pacijenta infektologu koji će otpočeti antibiotsku terapiju pre same pojave simptoma bolesti.
Šta ukoliko krpelja ne pošaljemo na analizu?
Ukoliko krpelja ne pošaljemo na analizu, možemo serološkim testovima nakon 4-6 nedelja utvrditi postojanje infekcije.
Koje su mere prevencije od ujeda krpelja?
Nošenje svetle odeće radi lakšeg uočavanja krpelja, sa dugim nogavicama uvučenim u čarape, dugi rukavi. Nanošenje pre boravka u prirodi nekog od repelenata (kao što je Autan i slično). Obavezan pregled kože, odeće i kućnih ljubimaca nakon boravka u prirodi.

Dr Jelena Đukić, lekar opšte prakse

CategoryVesti

© Copyright. Opšta Bolnica „Aurora” 2018 All rights reserved.
Reg # 5-1149-00. Privredni sud Beograd.