Spirometrija

O spirometriji

Spirometrija predstavlja standardizovanu, neinvazivnu metodu kojom se meri osnovna funkcija pluća, i uključuje merenje osnovnih parametara plućne funkcije: IVC (vitalni kapacitet), FVC (forsirani vitalni kapacitet), FEV1 (forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi), FEV1/FVC odnos, PEF (vršni ekspirijumski protok), FEF (forsirani ekspirijumski protok) pri različitim volumenima pluća (75% 50% 25%), i drugo.

Spirometrija pomaže u dijagnostici plućnih bolesti i omogućava praćenje stanja pluća (uspešnosti terapije, progresije oštećenja funkcije). Za pravilnu procenu potrebna su ponavljana merenja tokom vremena. Test nije bolan i obično traje 10-15 minuta.

Kako se izvodi spirometrija?

Spirometrija je ispitivanje koje se obavlja tako što dišete u cev vezanu za aparat koja se zove spirometar. Pre nego što počnete sa obavljanjem testa detaljno će Vam se objasniti tehnika izvođenja testa. Potrebno je pažljivo slušate instrukcije i poželjno je da postavljate pitanja ukoliko Vam nešto nije jasno. Ispravna tehnika izvođenja testa je neophodna da bi rezultati ispitivanja bili tačni. U cilju tačnosti i ispravnosti rezultata testa potrebno je ispitivanje ponoviti 3 puta.

Tokom ispitivanja sedećete na stolici i postaviće Vam se štipaljka na nos. Sa aparatom ste spojeni preko "usnika" cevi, koji se za svakog ispitanika menja. Usnik morate obuhvati usnama tako da jezik ne ulazi u otvor, a vazduh ne izlazi van usnika i cevi dok dišete.

Prvo ćete lagano disati kroz usnik. Nakon toga ćete biti zamoljeni da lagano izduvate sav vazduh iz pluća, udahnete maksimalno, zadržite dah, čvrsto stisnete usne oko usnika i što jače i brže izduvate sav vazduh iz pluća maksimalno. Posle ovog možete disati normalno i odmoriti se.

Šta se dešava ako rezultati testa ukazuju na poremećaj funkcije pluća?

Ukoliko se utvrdi poremećaj funkcije pluća, lekar može da zatraži da ispitivana osoba najpre udahne lek koji olakšava disanje (bronhodilatator), a zatim se nakon 10–15 minuta ponovi test. Na ovaj način se utvđuje da li će upotreba leka za inhalaciju popraviti disanje, tj. funkciju pluća.

Način na koji ispitivana osoba reaguje na bronhodilator može lekaru ukazati na to da pacijent ima astmu (značajno poboljšanje nakon uzimanja bronhodilatora) ili HOBP (manje poboljšanje nakon uzimanja bronhodilatora).

Rezultati testa su normalni – da li to znači da ste zdravi?

Ako je ispitanik ranije imao simptome koji su slični astmi, a rezultati spirometrije su sada normalni, to ne znači da nema astmu.

Ako ispitanik puši cigarete ili udiše opasne materije kao što su prašina, dim, isparenja ili hemikalije na poslu, a rezultati su normalni, on je i dalje pod velikim rizikom za izmenjeno stanje pluća i treba da uradi sve što je moguće da svoja pluća zaštiti.

Nikada nije kasno da se ostavi pušenje. Pacijenti treba da pitaju svoje lekare koji su načini odvikavanja od pušenja dostupni u njihovoj sredini.