Karcinom debelog creva

O raku debelog creva

Prema Institutu za javno zdravlje Republike Srbije, karcinom debelog creva je na drugom mestu na listi najčešćih malignih (zloćudnih) tumora u našoj zemlji. Svake godine od ovog raka oboli približno 4500, a bitku izgubi više od 3000 ljudi.

Učestalost je najveća među populacijom starosti između 50 i 75 godina. U faktore rizika se ubraja genetika, loša ishrana bogata životinjskim mastima, dimljenim mesom i rafinisanim namirnicama, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje i alkoholizam. Hronične zapaljenske bolesti creva, kao što su inflamatorne boolesti creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis), utiču na povećanje rizika od karcinoma. Isto se može reći i za dijabetes tip II (diabetes mellitus).

Karcinom se može razviti i iz prekanceroznih promena poput polipa debelog crevа i rektuma, koji predstavljaju benigne tumore (dobroćudne tvorevine), relativno česte u populaciji. Iаko je većinа bezopаsna, od posebnog značaja je što polipi upravo predstavljaju prekancerozno stanje, tj. da neki tokom vremena mogu da se maligno izmene. Više o polipima pročitajte ovde.

Otkrivanje bolesti

Za uspešno lečenje raka debelog creva ključno je rano otkrivanje. Zato se preporučuju redovni kontrolni pregledi (takozvani skrining) za sve muškarce i žene koji imaju preko 50 godina. Ako imate neke od faktora rizika o kojima smo govorili iznad, lekar vam može preporučiti i raniji pregled.

Prvi i najjednostavniji pregled koji se radi u okviru skrininga je testiranje uzorka stolice na prisustvo krvi (FOBT). Ovo je imunohemijski test koji laboratorija radi na uzorku vaše stolice, a vaš lekar tumači rezultate. Ako se u stolici nađe prisustvo krvi, lekar će vas verovatno uputiti na kolonoskopiju. Takođe mogu se uraditi i tumor markeri (CEA i CA19-9).

Kolonoskopija predstavlja i dalje "Zlatni standard" u dijagnostici karcinoma debelog creva, i može obaviti bez anestezije ili u uslovima analgodesacije. Sam pregled nije bolan, ali je često neprijatan. Ukoliko se tokom kolonoskopije naiđe na patološku promenu poput suspektnog maligniteta ili polipa debelog creva, uzima se tkivo za histopatološku analizu. Više o kolonoskopiji možete pročitati ovde.

Lečenje

Izbor optimalne terapije zavisiće od vaših specifičnih okolnosti - stadijuma bolesti, tipa tumora, tačne lokacije i drugih oboljenja koja možda imate.

Prvi korak je obično operacija, koja ima za cilj odstranjivanje segmenta debelog creva sa tumorom i svim pripadajućim krvnim i limfnim sudovima, kao i limfnim čvorovima, što je od značaja za dalji tok bolesti. U zavisnosti od pomenutih specifičnih okolnosti, operacija može biti minimalno-invazivnog tipa - laparoskopska, čemu u Aurori dajemo prednost, ili klasična. Svejedno kojim pristupom se izvodi operacija, najvažniji je efekat u smislu izlečenja, koji ne sme biti kompromitovan samim načinom operacije.

Nakon odstranjivanja obolelog dela debelog creva, krajevi se spajaju i formira se kontinuitet digestivne cevi. U zavisnosti of veličine tumora, njegove lokalizacije ili dr. možda će biti potrebno formirati alternativni put izbacivanja stolice putem stome (ileostome ili kolostome). Ovo rešenje je obično privremeno, dok crevo ne zaraste ili dok se ne završi kompletno lečenje, dok u drugim slučajevima mora ostati trajno. Zavisno od toga koliki deo debelog creva mora da se ukloni, oporavak može trajati od tri nedelje do tri meseca.

Dalje lečenje nakon hirurškog zavisi od stadijuma razvoja bolesti, raširenosti na druge organe (metastaza) i opšteg stanja pacijenta. Lekar će vam možda preporučiti i zračenje i/ili hemioterapiju i biološku ciljanu terapiju, kako bi se uništile preostale ćelije karcinoma i smanjio rizik od proširenja, odnosno vraćanja oboljenja (recidiva). Postoje i opcije ciljanih terapija, kada se koriste lekovi koji ciljano napadaju ćelije tumora, i imunoterapije, koja se praktično oslanja na vaš imunitet kako bi udruženim snagama uništili ćelije raka.