Šta je GERB?

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) se definiše kao stanje koje nastaje kada refluks želudačnog sadržaja u jednjak (gastroezofagealni refluks – GER) uzrokuje zabrinjavajuće simptome. Ovo je pre svega hronična bolest koju karakteriše dugotrajno prisustvo simptoma. Kao takva primarno utiče na kvalitet života koji je značajno smanjen, ali nakon dužeg trajanja može dovesti do značajnih komplikacija.

Od najvažnijih komplikacija izdvajaju se prekancerozna stanja u vidu Barrett-ovog jednjaka koja mogu dovesti do pojave karcinoma jednjaka, kao i oštećenja pluća i disajnih organa. GERB se od početka mora shvatiti ozbiljno i započeti sa adekvatnim lečenjem na vreme.

Svi bolesnici sa GERB-om se mogu klasifikovati u tri velike grupe u zavisnosti od mehanizma nastanka:

  • Ne-erozivna refluksna bolest (NERB) - bez endoskopski vidljivog oštećenje sluzokože jednjaka

  • Erozivna refluksna bolest - endoskopski vidljivo oštećenje sluzokože jednjaka u vidu refluksnog ezofagitisa ili peptičnih stenoza

  • Barrett-ov jednjak - postojanje metaplastične ili displastične sluzokože na završnom delu jednjaka.

Posebnu grupu, koja može postojati u okviru prethodno tri pomenute, predstavljaju bolesnici sa faringo-laringealni refluksom ili ekstraezofagealnim refluksom u vidu plućnih, faringealnih ili laringealnih oboljenja.

Kao najteža posledica hroničnog GERB-a iz Barrett-ovog jednjaka može nastati karcinom jednjaka.

Učestalost

GERB danas predstavlja jedno od najčešćih oboljenja čovečanstva i najčešće oboljenje gornjeg digestivnog trakta. Preko 20% populacije bar jednom mesečno ima simptome GERB-a, dok kod oko 5% ovo stanje značajno remeti kvalitet života i može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Endoskopski vidljivo zapaljenje sluzokože jednjaka (refluksni ezofagitis) postoji kod oko 10%. Incidenca GERB-a sa komplikacijama dramatično raste nakon 40-te godine života, i tri puta je češća kod muškaraca.

Kvalitet života kod bolesnika sa GERB-om je izrazito smanjen i čak manje kvalitetan nego kod bolesnika sa artritisom, infarktom miokarada, oslabljenim radom srca ili hipertenzijom.

Uzroci

Na mestu gde se jednjak nastavlja u želudac nalazi se kružni mišićni prsten koji se naziva donji ezofagealni sfinkter (DES), čija je uloga da se tokom gutanja opusti i omogući hrani da uđe u želudac, ali i da spreči vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak. Vremenom DES postaje slabiji i češće se opušta, dozvoljavajući želudačnom sadržaju da se vrati u jednjak.

Ako postoji slabost vezivnog tkiva dijafragme vremenom može nastati hijatusna hernija, što dodatno omogućava češći refluks. Inicijalni momenat u nastanku GERB-a predstavlja povećanje učestalosti refluksa i opuštanja DES-a, što može dovesti do pojave ne-erozivnog ezofagitisa (NERB), zapaljenja jednjaka bez oštećenja sluzokože, koji utiče na smanjenje dužine i pritiska DES-a usled kiselinom uzrokovane kontrakcije mišića jednjaka i pojave hijatus hernije.

Vremenom hijatus hernija dovodi do uvećanja dijafragamalnog otvora jednjaka i usporenijeg pražnjenja jednjaka i želuca što utiče na nastanak dodatnih mehanizama koji još više pojačavaju GER i dovode do pojave erozivnog ezofagitisa, zapaljenja jednjaka sa oštećenjem sluzokože, a zatim i težih komplikacija.

Simptomi

Fiziološki refluks uglavnom se javlja nakon jela, kratkog je trajanja, ne stvara ozbiljnije simptome i izuzetno retko se javlja tokom sna. Sa druge strane patološki refluks je povezan sa simptomima i/ili oštećenjem sluzokože završnog dela jednjaka. Klinička slika GERB-a obuhvata tipične i atipične simptome kao i komplikacije, stvarajući veoma širok spektar.

Najznačjaniji i najčešći simptomi su:

  • Gorušica – osećaj pečenja u želucu i iza grudne kosti, i može se povremeno širiti u ždrelo ili usnu duplju dovodeći do pojave kiselog ukusa u ustima. Gorušica se češće javlja nakon obroka, noću, prilikom ležanja ili savijanja

  • Regurgitacija – nevoljno vraćanje hrane ili tečnosti iz želuca u jednjak

  • Dispepsija – osećaj nelagodnosti ili bolova u predelu gornjeg dela trbuha

  • Otežano / bolno gutanje – najčešće se javljaju kod postojanja komplikacija GERB-a (peptične stenoze)

  • Respiratorni simptomi – Refluks želudačnog sadržaja u ždrelo može uzrokovati promuklost, suv kašalj, osećaj knedle u grlu ili dovesti ulaska kiseline u pluća (aspiracija) i posledičnog zapaljenja pluća

Ukoliko se izrazita gorušica javlja dva ili više puta nedeljno, pojava učestalih regurgitacija, a posebno otežanog gutanja, mogu ukazivati na ozbiljniji problem, kada bi trebalo odmah konsultovati specijalistu za oboljenja gornjeg digestivnog sistema, u cilju sprovođenja adekvatne dijagnostike i lečenja. Alarmantni simptomi predstavljaju:

  • Otežano ili bolno gutanje

  • Neobjašnjivi gubitak telesne težine

  • bol iz grudne kosti

  • Gušenje

  • Krvarenje (povraćanje krvi ili pojava crne stolice)

Dijagnostika

GERB se obično dijagnostikuje na osnovu simptoma i odgovora na primenjenu terapiju. Lečenje u vidu promene životnih navika uz primenu lekova, u nekim slučajevima, se često preporučuje, bez dodatnog ispitivanja.

Simptomatologija GERB-a i želudačnih kila ima nisku specifičnost i senzitivnost, tako da je kod većine bolesnika sa dužim trajanjem simptoma neophodno načiniti detaljnu dijagnostiku, jer simptomatologija najčešće nije u korelaciji sa težinom oboljenja. Dijagnostika GERB-a i želudačnih kila podrazumeva strukturalnu (radiografija i gastroskopija) i funkcionalnu (24h pH metrija i manometrija) dijagnostiku:

Dijagnostiku smo omogućili u saradnji sa našim partnerom - Specijalnom internističkom bolnicom "Vesalius"

Komplikacije

Sve komplikacije gastroezofagealne refluksne bolesti mogu se podeliti u tri velike kategorije:

  • Zapaljenske - ezofagitis i ulkus jednjaka

  • Posledice ezofagitisa - peptične stenoze i Barrett-ov jednjak

  • Ekstraezofagealne – faringo-laringealni refluks

Najveći broj pacijenata sa gastroezofagelanom refluksnom bolešću neće razviti ozbiljne komplikacije, naročito kada je refluks adekvatno lečen. Međutim, broj ozbiljnih komplikacija može rasti kod pacijenata sa dugogodišnjim osećajem gorušice i postojanjem GERB-a.

Refluksni ezofagitis

Najčešća komplikacija GERB-a je postojanje refluksnog ezofagitisa, odnosno zapaljenja sluzokože jednjaka uzrokovano dejstvom hlorovodonične kiseline i duodenalnog sadržaja na sluzokožu završnog dela jednjaka. Bolesnici sa ovim komplikacijama po pravilu imaju značajnije hernije hijatusa jednjaka, a stepen oštećenja se deli na 4 osnovne grupe (Los Anđeles klasifikacija) u zavisnosti od težine oštećenja sluzokože.

U pojedinim stanjima usled hroničnog gastroezofagealnog refluksa može nastati Schatzki-jev prsten koji predstavlja fibrozno suženje na mestu spajanja jednjaka i želuca. Većina ovakvih prstenova se slučajno dijagnostikuju i povremeno mogu izazvati osećaj disfagije.

Barrett-ov jednjak

Od svih komplikacija GERB-a najznačajnija je pojava Barrett-ovog jednjaka, koji nastaje kada se zbog dugogodišnjeg hroničnog refluksa kiseline u jednjak, normalne ćelije koje oblažu distalni jednjak (pločastoslojevita sluzokoža) zamene drugim tipom ćelija (cilindrična – intestinalna sluzokoža).

Ovaj proces obično nastaje ponavljanim oštećenjem mukoze jednjaka, i najčešće je uzrokovan dugotrajnom gastroezofagealnom refluksnom bolešću. Intestinalne ćelije imaju mali rizik od transformisanja u maligne ćelije. Zbog toga, osobama sa Barrett-ovom jednjakom se preporučuju periodične kontrolne endoskopije u cilju praćenja ranih upozoravajućih znakova karcinoma. Postoje dva glavna tipa karcinoma jednjaka, adenokarcinom i skvamocelularni karcinom. Najveći faktor rizika za adenokarcinom je Barrett-ov jednjak. Adenokarcinom jednjaka poslednje dve decenije u svetu ima najveći porast incidence medju svim solidnim tumorima.

Ulkus jednjaka

Kao poseban oblik komplikacije GERB-a redje se mogu javiti i ulkusi (čirevi na jednjaku). U nekim slučajevima se kod ulkusa na jednjaku može javiti i izrazitije krvarenje. Bolesnici ne moraju biti svesni krvarenja, ali se ono može detektovati u uzorku stolice testom na okultno krvarenje.

Suženje jednjaka

Peptično suženje (stenoza) jednjaka nastaje kao posledica zaceljenja ezofagitisa. Ošetećenje kiselinom može izazvati ožiljne promene i suženje jednjaka što može dovesti do zaglavljivanja hrane i lekova u jednjaku.

Suženje je uzrokovano ožiljnim tkivom koje nastaje kao rezultat hroničnog zapaljenja završnog dela jednjaka, odnosno kada u više navrata nastaje oštećenje i zarastanje same sluzokože jednjaka. Suženja su uglavnom kratka u dužini i lokalizovana na ili u nastavku ezofagogastričnog prelaza. Endoskopijom se takodje mogu videti okolna polja refluksnog ezofagitisa. Glavni simptom kod ovih oboljenja je disfagija za čvrstu hranu i povremena opstrukcija jednjaka.

Faringo-laringealni refluks

Ekstraezofagealne komplikacije najčešće nastaju kao posledica refluksa želudačnog sadržaja u ždrelo, larinks, usnu duplju ili disajne puteve. Ovakva vrsta refluksa se naziva faringo-laringealnim (PLR), i on može dovesti do nastanka promuklosti, hroničnog kašalja, gorčine u ustima, osećaja stranog tela („knedle”) u grlu, dok se ređe mogu javiti otežano i bolno gutanje.

U poređenju sa jednjakom, sluzokoža ždrela je mnogo osetljivija na dejstvo kiselog želudačnog sadržaja. PLR može dovesti do komplikacija kao što su erozije zuba, hronični sinusitis, zapaljenje srednjeg uva, laringitis, faringitis, astma i ponovljena zapaljenja pluća (aspiraciona pneumonija). Hronični kiselinski refluks u pluća može potenijalno uzrokovati trajno oštećenje, zvano plućna fibroza ili bronhiektazije.

Danas čak 30% osoba sa PLR ima hronični kašalj, 50% laringitis i povremenu promuklost, 70% osoba koje boluju od astme imaju GERB (40% imaju endoskopski nalaz refluksnog ezofagitisa), a postoji i direktna povezanost sa karcinomima larinksa i hipofarinksa. Osnovne dijagnostičke procedure kod PLR su laringoskopija, endoskopija i dualna 24h pH metrija sa impedancom. Oko 25% pacijenata koji obole od karinoma donjeg dela ždrela ili larinksa duži niz godina imaju hronični PLR.

Lečenje

Antirefluksna hirurgija (ARH)

Razumevanje uzroka nastanka GERB-a, dovelo je do velikog iskoraka u definisanju GERB-a kao anatomskog poremećaja, čije definitvno lečenje u velikom broju slučajeva može biti samo hirurško. Hirurgija GERB-a i želudačnih kila ili stručno antirefluksna hirurgija (ARH), omogućava doživotnu anatomsku i fiziološku zaštitu jednjaka od štetnog delovanja želudačnog sadržaja, u isto vreme sprečavajući nastanak teških komplikacija.

Kao rezultat razumevanja gorušice i želudačnih kila i njenih posledica, laparoskopska ARH je postala jedna od najčešćih minimalno invazivnih hirurških procedura. Broj antirefluksnih operacija u svetu u XXI veku se utrostručio, pre svega jer se sprovodi u ranim fazama bolesti, kada još nisu nastale ozbiljne i životno ugrožavajuće komplikacije.

Indikacije

Za sada ne postoje univerzalno prihvaćene indikacije za antirefluksnu hirurgiju (ARH). Većina indikacija za ARH je u suštini relativna, tako da svaki pojedinačni slučaj zahteva veoma pažljivu analizu i procenu. Jedan od osnovnih principa uspeha ARH je dijagnostička potvrda da su simptomi uzrokovani postojanjem gastoezofagealnog refluksa i da pacijenti imaju zadovoljavajući odgovor na terapiju inhibitorima protonske pumpe.

Primarne indikacije za antirefluksnu hirurgiju mogu se svrstati u četiri grupe:

  • Neuspelo konzervativno lečenje (izrazita regurgitacija, neželjeni efekti lekova)

  • Opcionalno i pored uspešnog lečenja (kvalitet života, doživotno uzimanje lekova, troškovi lečenja)

  • Komplikacije GERB-a (displastičan Barrett, peptična stenoza)

  • Ekstra-ezofagealne manifestacije (astma, promuklost i/ili kašalj, bolovi u grudima, aspiracija)

Uopšteno posmatrajući, terapija IPP je često neadekvatna, jer ne rešava osnovni problem nastanka GERB-a, već isključivo njegovu posledicu. Sa druge strane, postoji veliki broj bolesnika koji zahtevaju dugogodišnju medikamentoznu terapiju, tako da se osim svakodnevnog uzimanja lekova postavlja i pitanje kvaliteta života i ukupnih finansijskih troškova. Osnovni problem ipak se nalazi u činjenici da je broj recidiva GERB-a posle prestanka uzimanja medikamentozne terapije izuzetno visok.

Idealni bolesnici za antirefluksnu hirurgiju su oni sa tipičnim simptomima gorušice i patološkim pH metrijskim nalazima, koji imaju odličan odgovor na terapiju IPP, ali su od njih zavisni. Najvažniji aspekt izbora bolesnika za antirefluksnu hiruršku proceduru je potvrda da GER predstavlja osnovni uzrok tegoba bolesnika.

Kontraindikacije

Predpostavljajući da je bolesnik fiziološki zdrav, kao i da je postojanje refluksa adekvatno dokumentovano, ne postoje specifične kontraindikacije za antirefluksnu hiruršku porceduru. Iskustvo je međutim pokazalo da poteškoće tokom laparoskopske procedure mogu nastupiti kod bolesnika sa izrazito velikim levim lateralnim lobusom jetre, kod morbidno gojaznih osoba i kod onih kod kojih je predhodno načinjena gastrointestinalna hirurška porcedura.

Tehnika antirefluksne hirurgije

Osnovni principi antirefluksne hirurgije (ARH) predstavlja obezbeđivanje doživotnog sprečavanja pojave refluksnih simptoma, bez razvoja komplikacija ili pojave drugih simptoma uzrokovanih operacijom. Da bi se ispunili ovi prinipi neophodno je da se antirefluksna procedura u vidu fundoplikacije izvede na tehnički savršen način u visoko specijalizovanim centrima sa velikim iskustvom. Sve antirefluksne hirurške procedure moraju bazirati na sledećim tehničkim faktorima, koji su od presudnog značaja za uspeh same operacije:

  • pozicioniranje jednjaka u trbušnu duplju (abdominalni deo jednjaka od 2 cm bez tenzije)

  • korekcija hijatus hernije (sužavanje otvora jednjaka na dijafragmi)

  • pojačavanje osnovnog pritiska DES-a koriščenjem samo fundusa za plikaciju

  • očuvanje vagusnih nerava i njihovih grana

Laparoskopska fundoplikacija predstavlja zlatni standard u hirurškom lečenju GERB-a i želudačnih kila.

Tehnika laparoskopske fundoplikacije danas je skoro u potpunosti standardizovana uz dva osnovna tipa fundoplikacija koje se mogu načniti u zavisnosti od osnovnog oboljenja: Nissen-ova (Nisenova) i Toupet-ova (Tupeova) fundoplikacija.

Postoperativni oporavak

Izvođenje hirurške intervencije pacijenti obično povezuju sa postojanjem neprijatnog postoperativnog oporavka, praćenog pojavom bola i drugim neželjenim efektima. Minimalno invazivna hirurgija se razvijala sa ciljem da se smanji ostanak u bolnici, minimalizuje postoperativni bol, kao i fenomen velikih ožiljaka i dugotrajan oporavak.

Po buđenju iz anestezije postoji mogućnost pojave lakog bola na mestu hirurških incizija kroz koje se uvode laparoskopski instrumenti. Moguća je pojava mučnine koju izazivaju lekovi koji se koriste u opštoj anesteziji. Imaćete plasiranu nazogastričnu sondu (tanka sonda koja se kroz nos plasira u želudac) u cilju prevencije mučnine i povraćanja do momenta dok želudac potpuno ne povrati svoju funkciju.

Tokom operacije najčešće se plasira tanak dren kroz trbušni zid (moguća je pojava blagih bolova na mestu gde dren izlazi iz trbuha). Nakon rutinskog kontrolnog postoperativnog snimka pluća, bićete prebačni u bolesničku sobu gde ćete ostatak tog dana dobijati infuzine rastvore sa adekvatnom terapijom.

  • Prvi postoperativni dan - Hirurg će ujutro izvaditi nazogastričnu sondu i dren. Neophodno je da se načini kontrolni rendgenski snimak jednjaka i želuca sa konrastom, da bi se uverili da je prohodnost jednjaka uredna, odnosno da je fundoplikacija pravilno pozicionirana. Potom ćete započeti sa unosom tečnosti na usta (peroralno). Dobićete instrukcije da uzimate vodu, čaj i bistre napitke. Tečnost je potrebno uzimati u pravilnim vremenskim intervalima i sporo. Takođe dobijaćete infuzije, ali u redukovanoj količinu u odnosu na neposredni dan operacije.

  • Drugi postoperativni dan - Započećete sa unosom kašaste i lagane hrane, koju je neophodno kompletno sažvakati i sporo jesti u pravilnim vremenskim intervalima, po mogućnosti 5 do 6 puta na dan. Posebno je bitno u ovoj fazi, uzdržavati se od unošenja veće količine hrane odjednom, odnosno od brzog jela i gutanja slabo sažvakanih zalogaja. Lekar će pregledati i previti rane od hirurške intervencije na trbuhu. Ukoliko se postoperativni tok odvoja uobičajeno, bolesnik napušta bolnicu drugi dan nakon operacije.

  • Prvih nedelju dana - Od Vas se zahteva mirovanje u kućnim uslovima, uz lake i kratke šetnje. Poželjno je da se u ovom periodu unosi kašasta hrana, 5-6 puta na dan. Lekar će obično prepisati jedan ili dva leka koja ćete uzimati nakon operacije u cilju minimiziranja eventualnih neželjenih efekata operacije. U ovoj fazi možete osećati povremeno zastajanje čvrste hrane u jednjaku. Ova faza obično brzo prolazi, a karakteristično je da simptom otežanog postoperativnog gutanja iz dana u dan biva sve manji.

  • Prvih mesec dana - Nakon operacije pacijenti se mogu vratiti svojim normalnim dnevnim i radnim aktivnostima već posle 7 dana. Lekar će Vas posavetovati da izbgavate teži fizički rad, naprezanje i prejedanje u ovom periodu. Konci sa operativnih rana se skidaju obično 8 dana nakon operacije. Medikamentoznu terapiju koja Vam je prepisana na otpustu iz bolnice uzimaćete do mesec dana nakon operacije. Kompletan i normalan unos hrane možete početi okvirno dve nedelje nakon hirurške intervencije, uz savet da se i dalje izbegava hrana koja može dovesti do pojave učestalih gorušica ili nadimanja.

Endoskopska dilatacija kod komplikacija

U slučajevima kada postoji izraženo otežano gutanje (disfagija) usled suženja završnog dela jednjaka uzrokovanog izrazitim GERB-om (peptična stenoza) neophodno je pored uzimanja visokih doza IPP pristupiti i endoskopskom proširenju (dilataciji) jednjaka.

Značajno poboljšanje gutanja postiže se mehaničkom dilatacijom korišćenjem specifičnih čvrstih ili balon dilatatora. Da bi se obezbedio normalan unos hrane neophodno je načiniti proširenje lumena jednjaka većim od 14 mm (42 Fr), tako da je u većini slučajeva potrebno načiniti više endoskopskih dilatacija u odredjenim vremenskim razmacima.

Da ne bi došlo do ponovne pojave suženja jednjaka ovakvi bolesnici nastavljaju sa dugotrajnim uzimanjem IPP ili bivaju podvrgnuti hirurškom lečenju.

Ova vrsta lečenja nosi sa sobom i komplikacije koje mogu biti po život ugrožavajuće (perforacije jednjaka), tako da je neophodno ove procedure sprovoditi isključivo u visokospecijalizovanim centrima.

Konzervativno lečenje

Poslednjih 40 godina farmakološka terapija u cilju smanjenja produkcije (lučenja) želudačne kiseline (HCl) napredovala je od antacida, preko blokatora histaminskih H2 receptora, do inhibitora (blokatora) protonske pumpe (IPP), koji su uveli revolucionaran zaokret u lečenju bolesnika sa GERB-om. Acidosupresivna terapija, kako se ovaj vid terapije i naziva, danas predstavlja najčešći terapeutski izbor u fazi početnog lečenja, kao i u dugoročnoj terapiji simptoma bolesnika sa GERB-om. Acidosupresivnu terapija danas čine antacidi, blokatori H2 receptora i inhibitori protonske pume.

Antacidi

Predstavljaju supstance najčešće baznog hemijskog karaktera, koje neutrališu želudačnu kiselinu i smanjuju aciditet želuca. U svakodnevnom životu se često koriste za kratkotrajno oslobađanje kiselinskog refluksa. Oni brzo ostvaruju željeni efekat, trenutno ublažavaju simptome GERB-a, ali sa kratkim vremenom delovanja, tako da ovi lekovi nisu značajnije efikasni. Najčešće korišćeni antacidi su aluminijum i magnezijum hidroksid, kalcijum karbonat i bizmut subsalicilat.

Blokatori H2 receptora

Blokatori histaminskih H2 ćelija želuca smanjuju produkciju kiseline u želucu. Najpoznatiji H2 blokatori su ranitidin, famotidin, cimetidin i nizatidin. Blokatori H2 receptora deluju sporije od antacida, ali imaju duže delovanje na smanjenje lučenja kiseline. Njihovo dejstvo je bazirano na blokadi histaminskog H2 receptora na ćeliji želuca, čime se eliminiše jedan od stimulusa za lučenje kiseline. Uzimanje blokatora H2 receptora (ranitidin 150 mg x 2 ili famotidin 20 mg x 2 dnevno) može dovesti do simptomatskog odgovora kod 50 do 70% pacijenata sa nekomplikovanom formom GERB-a. Osnovi nedostatak ove grupe lekova je razvoj tolerancije, pri čemu povećanje doze, ne dovodi do dodatnog poboljšanja simptomatskog odgovora. Sa druge strane oni su značajno manje efikasni od inhibitora protonske pumpe (IPP).

Inhibitori protonske pumpe (IPP)

Pacijenti sa umerenim i jakim simptomima kiselinskog refluksa, komplikacijama gastroezofagealne refluksne bolesti, ali i blagim simptomima kiselinskog refluksa koji ne reaguju na promene životnih navika obično zahtevaju lečenje inhibitorima protonske pumpe (IPP), IPP značajno smanjuju 24 časovno lučenje hlorovodonične kiseline u želucu, blokiranjem kalijum vodonične pumpe (H+ K+ ATP pumpa), mehanizma za stvaranje same kiseline. Najčešći lekovi iz grupe IPP su pantoprazol, esomeprazol, rabeprazol i dekslansoprazol.

Kada se utvrdi optimalna doza i tip IPP, najadekvatnije je navedenu terapiju uzimati oko 8 nedelja. U zavisnosti od simptoma nakon osam nedelja, doza lekova može biti smanjena ili terapija prekinuta. Ako se simptomi vrate unutar tri meseca, preporučuje se dugoročnija terapija ili se razmišlja o hirurškom lečenju. Cilj lečenja IPP-om je dati najmanju moguću dozu lekova koja će kontrolisati simptome i prvenirati komplikacije GERB-a.

Neodostatci IPP su kratak poluživot u krvi, kao i odložen početak delovanja, pri čemu je prosečno potrebno između 3 i 5 dana da dostignu koncentraciju neophodnu za adekvatno smanjenje lučenja HCl. Iako ovi lekovi eliminišu refluksne simptome, oni ne sprečavaju pojavu refluksnih epizoda. Ovi lekovi značajno smanjuju epizode kiselinskog refluksa, ali ne i ukupni broj refluksnih epizoda, odnosno ne utiču na alkalni refluks. Takođe, 15 % bolesnika sa GERB-om i pored uzimanja IPP imaju progresiju osnovne bolesti. Svaki peti bolesnik sa GERB-om neće imati koristi od medikamentozne terapije.

IPP su bezbedni, ali ako se uzimaju u dužem vremenskom periodu mogu biti povezani sa odredjenim komplikacjama. Dugoročna primena IPP može uključivati povećan rizik od infekcije creva, ili smanjenje resorpcije minerala i pojedinih hranjljivih sastojaka. Najznačajnija komplikacija dugotrajnog uzimanja IPP je osteoporoza kod žena u postmenopauzalno periodu.

Ako se simptomi GERB-a ne povlače primenom jednog IPP, preporučuje se alternativan IPP ili se povećava doza, ali je takodje neophodno i dopunsko ispitivanje da se potvrdi dijagnoza i/ili odredi da li drugi problem prouzrokuje simptome i na kraju razmatranje hirurškog lečenja.

Prokinetici

S obzirom da se u osnovi patofizilogije GERB-a nalazi ne samo lučenje hlorovodonične kiseline već i usporeno pražnjenje gornjeg digestivnog sistema indikovano je kod ovih bolesnika uvesti i prokinetike, lekove koji ubrzavaju pražnjenje. Danas se u slobodnoj prodaji iz ove grupe lekova nalazi samo Domperidon koji u kombinaciji sa IPP poboljšava simptomatologiju bolesnika sa GERB-om i u značajnom procentu utiče na pospešivanje peristaltike celog digestivnog trakta. Takodje se može koristiti i Metoklopramid u cilju poboljšanja pražnjenja želuca. S obzirom da Metoklopramid može ući u mozak on deluje na CNS i povezan je sa odredjenim stepenom neželjenih efekata (nemir, pospanost, umor i klonulost), tako da se mora veoma pažljivo dozirati.

Naši eksperti

Prof. dr Aleksandar Simić

specijalista opšte hirurgije

Prof. dr Tomislav Ranđelović

specijalista opšte i digestivne hirurgije

Ass. dr Ognjan Skrobić

specijalista opšte hirurgije

Ass. dr Miljan Milanović

specijalista opšte hirurgije

Cenovnik usluga

  • Specijalistički pregledi
  • Pregled specijaliste

    6.000,00

  • Kontrolni pregled specijaliste, do 15 dana

    5.400,00

  • Pregled profesora

    6.400,00

  • Kontrolni pregled profesora, do 15 dana

    6.000,00

  • Dijagnostika
  • 5.800,00

  • 6.400,00

  • RTG dijagnostika, prvi snimak

    2.500,00

  • RTG dijagnostika, drugi snimak i svaki sledeći

    1.500,00

  • RTG snimanje sa portabilim aparatom, u našoj ustanovi

    7.000,00

  • Opis donetog RTG snimka, drugo mišljenje

    2.000,00

  • Opis donetog CT snimka, drugo mišljenje

    12.800,00

  • 13.000,00

  • 20.000,00

  • Hirurgija jednjaka
  • Ezofagokardiomiotomija po Heller-u i parcijalna fundoplikacija po Dor-u

    laparoskopska operacija kod ahalazije

    472.000,00 - 650.000,00

  • Ezofagektomija sa rekonstrukcijom

    operacija kod karcinoma jednjaka

    1.180.000,00 - 1.416.000,00

  • Hirurgija želuca i dvanaestopalačnog creva
  • Fundoplikacija po Nissen-u

    laparoskopska operacija kod gastroezofagealne refluksne bolesti - GERB-a

    472.000,00 - 650.000,00

  • Fundoplikacija po Toupet-u

    laparoskopska operacija kod gastroezofagealne refluksne bolesti - GERB-a

    472.000,00 - 650.000,00

  • Operacija želudačne kile

    472.000,00 - 650.000,00

  • Totalna gastrektomija sa rekonstrukcijom

    kompletno odstranjivanje želuca zbog karcinoma

    710.000,00 - 950.000,00

  • Subtotalna gastrektomija sa rekonstrukcijom

    uklanjanje dela želuca zbog karcinoma

    710.000,00 - 950.000,00

  • Gastroenteroanastomoza

    bypass operacija kod karcinoma želuca

    450.000,00

  • Vagotomija

    operacija kod peptične ulkusne bolesti

    472.000,00 - 650.000,00

  • Subtotalna gastrektomija

    operacija kod peptične ulkusne bolesti

    472.000,00 - 650.000,00

  • Izvođenje gastrostome
  • Izvodenje nutritivne gastrostome po Stamm-Cader-u

    300.000,00

  • Hirurgija gojaznosti
  • "Sleeve" gastrektomija

    minimalno-invazivno - laparoskopski

    705.000,00

  • "Gastric bypass" po Roux-en-Y

    822.500,00

  • Navedene cene se odnose na operativni zahvat i provedene bolničke dane. Za sve informacije pozovite naš Call Centar na 011 71 51 777.